Pogled na... - Srbija

Lek jeftiniji bar za trećinu

U ministarstvo zdravlja stigao je predlog nove liste lekova koji se izdaju o trošku osiguranja. Na novoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), o kojoj prvo treba da se izjasni resorno ministarstvo, a onda da je prosledi Vladi Srbije na usvajanje, cene lekova smanjene su za 30 do 50 odsto. Tako bi izmenjena lista, ako dobije „zeleno svetlo“ vlade, kasi zdravstvenog osiguranja iz koje se samo za lekove na recept, ne računajući potrošnju u bolnicama, izdvaja oko 30 milijardi dinara godišnje, trebalo da uštedi 4,9 milijardi.

Direktor RFZO, profesor Momčilo Babić, rekao je da je to ogromna ušteda, ali da još ima prostora za pojeftinjenje medikamenata.

Nova lista bila je na dnevnom redu još u maju, ali je zbog otpora proizvođača da se naknadno prekrajaju ugovori koje su sklopili za ovu godinu, i naknadno smanjuju cene lekova, njena primena odložena. Njenom primenom, međutim, neće se uštedeti samo u zdravstvenoj kasi, jednoj od najsiromašnijih u ovom delu sveta, sa svega 250 evra za lečenje po stanovniku godišnje, nego će se smanjiti i trošak pacijenata za terapiju. „Obaranjem“ cena lekova, automatski će biti manja i izdvajanja pacijenata za procentualno učešće u troškovima medikamenata sa liste A1. Te lekove pacijenti sada doplaćuju od 10 do čak 90 odsto.

- Glavni cilj je da jednog dana ukinemo procentualno učešće prilikom nabavke lekova ili da ga svedemo na simboličan nivo od 50 do 100 dinara - rekao je profesor Babić.

Procentualno učešće za lekove sa A1 liste je za pacijente veliki trošak. Tako, recimo, za „sortis“, jedan od lekova protiv masnoća u krvi, koji u dozi od 20 miligrama košta 958 dinara, plaćaju 814 dinara. Za isti lek u najjačoj dozi od 80 miligrama procentualno učešće je takođe 85 odsto i iznosi čak 2.044 dinara, dok država pokriva samo 361 dinar. Za lek koji koriste oboleli od Alchajmerove bolesti „donepezil“ pacijenti participiraju 60 odsto, odnosno 1.592 dinara.

Nova lista lekova koji se izdaju o trošku osiguranja, kako tvrde u RFZO, nije nauštrb pacijenata. Direktor Babić rekao je da su novom listom lekova pokrivene sve indikacije bolesti i da su u njenom kreiranju primenili evropske kriterijume.

Iako su još na prve najave o mogućem pojeftinjenju lekova sa pozitivne liste pojedini proizvođači izrazili sumnju da bi to moglo da dovede do poremećaja u snabdevanju tržišta i nestašice najjeftinijih medikamenata čija se proizvodnja „ne isplati“, u RFZO tvrde da su lekovi kod nas skuplji nego u okruženju. Pritom se pozivaju i na izveštaj Svetske banke u kojem se navodi da su lekovi koji se u Srbiji najčešće propisuju skuplji od istih takvih lekova na tržištu Velike Britanije u proseku za 15 odsto. A, kod nas su i po broju izdatih kutija, i po troškovima terapije, na prvom mestu lekovi za kardiovaskularne bolesti.

Potrošnja lekova prati pogoršanje nacionalnog zdravstvenog kartona, po kojem svaki drugi odrasli stanovnik ima dve dijagnoze, od kojih je jedna obavezno povišen krvni pritisak, a gotovo 700.000 stanovnika boluje od dijabetesa... Od 2008. godine potrošnja lekova konstantno raste. Te godine izdato je oko 80,9 miliona kutija, što je koštalo 26,8 milijardi dinara. U međuvremenu je potrošnja porasla za oko 10 miliona kutija, a trošak za terapiju za oko tri milijarde dinara.

Što pre, to bolje

Iako je ranije na sastanku predstavnika proizvođača lekova, Ministarstva zdravlja i RFZO odlučeno da nova lista lekova stupi na snagu od 1. januara sledeće godine, u RFZO smatraju da bi, ipak, trebalo požuriti:

- Smatramo da pravilnik treba primeniti što pre, jer RFZO ne postoji zbog farmaceutske industrija, već se stara o svojim osiguranicima, građanima koji plaćaju zdravstveno osiguranje - rekao je Babić.